EPS magazin

Dosadašnji procvat i razvoj „zelene“ energije nije ostavljao mesta sumnji da će ona ubrzo ovladati. Međutim, izvesno je da sada među stručnjacima postoji određena podeljenost iz koje je zaiskrila sumnja da li će to sve ići tako glatko. U pogledu razvoja, za divno čudo, manje skeptičnosti ispoljava se u svetskim sagledavanjima, a u poslednje vreme dosta više u Evropi, koja je donedavno bila perjanica proizvodnje „čiste“ struje.

Analitička firma „GBI Research“ objavila je procenu da će se obnovljivi izvori energije najviše razvijati u svetu u periodu od 2012. do 2020. godine. Godišnja stopa uvećanja korišćenja obno- vljivih izvora iznosiće 7,8 odsto, dok će hidroenergetski potencijali istovremeno napredovati tempom od 1,5 odsto godišnje. Termoelektrane će beležiti rast od 0,7 odsto, a nuklearni kapaciteti će, uprkos njihovom ukidanju u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Španiji, ipak biti uvećani za 0,2 odsto. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), proizvodnja električne energije iz vetra, Sunca i hidroelektrana činiće do 2018. godine gotovo 25 odsto globalnog energetskog miksa, što će biti više od učešća energije proizvedene iz gasa ili nuklearnih elektrana. Navodi se, međutim, da će taj trend omogućiti u prvom redu velika ulaganja u obnovljive izvore u Kini. Dakle, ne u Evropi. Otuda sumnja da će se prvobitne evropske zamisli, kada je reč o korišćenju „zelene“ energije – ostvariti. Nije slučajno što je IEA nedavno upozorila vlade evropskih zemalja da ne zanemaruju svoje obaveze prema planovima korišćenja obnovljivih izvora energije.

Očekuje se da će se u narednih pet godina proizvodnja iz svih obnovljivih izvora, uključujući hidro-izvore, povećati za 40 odsto i do 2018. godine činiće četvrtinu energije u svetu, dok je 2011. godine to bila petina. Energija dobijena iz vetra, Sunca, geotermalnih izvora, kao i iz biljaka, rašće brže. Energija iz tih izvora će do 2018. činiti osam odsto energije u svetu, dok je 2011. godini to bilo četiri odsto.

Suprotna gledišta

Može se, dakle, uočiti da, s jedne strane, imamo dosta optimistička predviđanja, ali i sama IEA konstatuje da je u razvijenim zemljama prošle godine došlo do smanjenja subvencija za obnovljivu energiju, kao i da energija u svetu danas nije čistija nego pre 20 godina.

Analitičari jedne od 30 najvećih svetskih investicionih banaka, holandske Rabobanke, navode da je investitorima u obnovljive izvore u Evropskoj uniji sve teže da dođu do dugoročnih kredita, zbog neizvesne politike državnog podsticanja „zelene“ energije. Dok je 2007. godini EU zahvatala 45 odsto globalnih investicija u „zelenu“ energiju, taj udeo je u 2012. pao na 33 odsto!

Kada se govori o korišćenju obnovljivih izvora energije u Evropi, Nemačka je svakako nezaobilazan činilac i mnoge oči su uprte baš u ovu zamlju. Časopis PowerMag komentariše da je Nemačka odlučila da transformiše svoj energetski sistem u nekoliko decenija, što istovremeno zadivljuje i zbunjuje. Konstatuje da od rezultata ovog ekspertimenta najveće evropske privrede zavisi odgovor na pitanje da li se radi o racionalnom putu ka energetskoj budućnosti ili će on pretrpeti neuspeh suočen sa vrlo složenim izazovima koje je otvorio. U analizi se navodi da, ako se zaglibi na tom putu, Nemačka bi mogla dodatno da potkopa velike ambicije Evropske unije i sveta u borbi protiv klimatskih promena korišćenjem obnovljivih izvora.

Angela Merkel je nedavno priznala da će taj prelezak biti „herkulovski zadatak“, dok je nemački ministar ekologije Peter Altmajer procenio da bi cena reforme i restruktuiranja nemačkog energetskog sektora mogla dostići jedan bilion evra! Veći deo, 680 milijardi evra, odnosio bi se na subvencionisanja „zelene“ energije. To je verovatno i bio razlog što je ministar nedavno najavio da će se obustaviti subvencionisanje solarne energije najkasnije do 2018. godine. Berlin je do sada uložio 216 milijardi evra u obnovljive izvore, a najveći deo tog novca otišao je u solarnu energiju.

Teret subvencija za korišćenje obnovljivih prebačen je na nemačka domaćinstva, a samo ove godine taj segment cene struje u računu je uvećan za 47 odsto.

S druge strane, negoduju i privrednici u ostatku „evropske porodice”. Konkretnije, kako je objavio nemački časopis Špigl, Brisel je pokrenuo istragu o nemačkom zakonu o obnovljivoj energiji zbog toga što je oslobađanje nekih tamošnjih energetski intenzivnih kompanija obaveze plaćanja doprinosa za obnovljive izvore suprotno evropskim pravilima konkurencije.

Nemačka je, na kritiku Evropske komisije, ipak pristala da donekle smanji izuzeća od plaćanja mrežne takse, koja je odobrila najvećim potrošačima električne energije, poput hemijske, metaloprerađivačke, industrije aluminijuma i slično. One su energetski intenzivnoj industriji donosile uštedu od oko 300 miliona evra godišnje.

„Zeleni nameti“ sve teže breme

„Zeleni nameti“ u ceni struje opterećuju mnoge zemlje. Grčki energetski regulator RAE uvećao je za 54 evra svakom domaćinstvu u godišnjem računu za električnu energiju stavku dodatka za subvencionisanje obnovljivih izvora energije, tačnije za 118 odsto u odnosu na dosadašnji nivo.

Slične muke muče i Italijane. Gvido Bortoni, prvi čovek italijanskog tržišnog regulatora rekao je da zabrinjava rast udela troškova i nameta u računima za struju, jer sada iznosi oko 33 odsto.

E.ON, najveća energetska kompanija u Nemačkoj, odlučila je da zatvori 11 elektrana u Evropi do 2015. Ova radikalna ideja posledica je teške situacije u kojoj se nalazi elektroenergetski sektor EU pogođen padom potrošnje i cena struje, kao i netržišnim favorizovanjem obnovljivih izvora energije.

Oko 20 odsto konvencionalnih elektrana u Nemačkoj moglo bi biti zatvoreno i, kako je nedavno objavio Süddeutsche Zeitung, do sada je Federalna mrežna agencija primila 15 zahteva za zatvaranje elektrana. Počela su i razna uskraćivanja i ograničenja u vezi sa stimulacijama za korišćenje obnovljivih izvora.

Ulaganja u nove vetroparkove na otvorenom moru u Evropi usporena su, pa će do kraja godine biti finansiran samo još jedan projekat, rekao je direktor politike u Evropskom udruženje energije vetra (EWEA), Justin Wilkes, napominjući da ukupan eolski kapacitet u Evropi sada iznosi 6.040 megavata, raspoređenih u 58 vetroparkova u 10 zemalja, prema 4.336 megavata u 2012. godini.

Češki Ured za regulaciju energetike ERU objavio je da nove fotonaponske elektrane i elektrane na biogas u Češkoj, koje počinju s radom u 2014. godini, neće imati pravo na subvencije. Takva odluka objašnjava se činjenicom da je iz ta dva izvora u sistem već 2011. godine isporučeno mnogo više energije nego što je bilo planirano, što ugrožava ne samo finansijsku konstrukciju državnih subvencija, nego doprinosi i nestabilnost rada elektroenergetskog sistema.

Fajnenšl tajms podseća da poljska vlada ima pred sobom tri različite verzije predloga izmena subvencija za obnovljive izvore, zbog čega je zaustavljeno investiranje u ovu oblast, jer neizvesnost propisa blokira ulagače, a banke oklevaju da kreditiraju nove projekte. List podseća da Poljska ima najveće rezerve uglja unutar EU, iz koga proizvodi više od 90 odsto električne energije, dok je udeo obnovljivih izvora u energetskom miksu četiri odsto. Najavljeno je smanjenje podrške „zelenoj“ energiji i nastavak oslonca na jeftin ugalj.

Vlada Rumunije odlučila je da privremeno, od 1. jula obustavi izdavanje nekih „zelenih“ sertifikata proizvođačima obnovljive energije. Ima sličnih primera i u drugim zemljama.

SAD i evropska pouka

Odnedavno preterane stimulacije korišćenja obnovljivih izvora brinu i SAD. Vol Strit Žurnal upozorava Vašington da je potrebno da se na vreme izvuku pouke iz iskustava Evrope, s obzirom na to da energija vetra i Sunca učestvuju u američkom energetskom miksu sa svega 3,5 odsto, dok Danska pokriva 30 odsto potreba za strujom iz vetra, a Nemačka, sa sadašnjih 12 odsto (iz vetra i Sunca), cilja na 35 odsto u 2020. godini. Prvi izazov su, kako piše ovaj list, troškovi subvencija ovog sektora, zbog čega nemačka i danska domaćinstva plaćaju najskuplju struju u Evropi - u proseku tri puta više od američkih porodica! Drugi izazov je prevelika zavisnost od ovog nestalnog izvora energije, što traži velike investicije da bi se sačuvala stabilnost snabdevanja strujom.

 Ovladava mišljenje da se Evropa prilično nekritički i bezrezervno prepustila talasu korišćenja „zelene“ energije. Korisnost niko ne spori, ali je sada jasno da je krajnje vreme da se, s obzirom na postojeće ekonomske prilike, ipak mora naći prihvatljivija mera. Očigledno je da se to više ne razvija prvobitno zamišljenim tempom, a moglo bi se reći da je sve više i novih otežavajućih nepoznanica, zbog kojih „čista“ struja sada vidno posustaje.