EPS magazin

U PD TENT krajem jula sproveden je drugi ciklus obuke „Bezbednost i zdravlje na radu i liderstvo u sprovođenju ove funkcije”. Na obuku su pozvani svi rukovodioci drugog nivoa, od šefa službe do poslovođe, a predavač u TENT A bio je Nenad Vladić, menadžer za bezbednost i zdravlje na radu u EPS-u.

- Prvom predavanju je prisustvovalo oko 100 ljudi, što je s obzirom na sezonu godišnjih odmora izuzetno dobar odziv. To je jedan od pokazatelja da rukovodioci TENT-a veoma dobro shvataju svoju ulogu u primeni i sprovođenju mera za bezbednost i zdravlje na radu, jer rizične operacije na radnom mestu svi moraju da prepoznaju - objasnio je Jovan Vasković, rukovodilac TENT-ovog Sektora za upravljanje rizicima.

Vasković je ukazao da je cilj da neposredni rukovodioci ličnim primerom animiraju zaposlene kako bi i oni počeli da razmišljaju u istom smeru. U prvom ciklusu, tokom juna, kroz obuku su prošli direktori svih ogranaka PD, na čelu sa direktorom PD, kao i glavni inženjeri i rukovodioci sektora.

- Prva u nizu aktivnosti koje se sprovode na unapređenju bezbednosti i zdravlja na radu je obuka rukovodilaca, jer su oni izuzetno bitna karika u lancu - naveo je Vladić. - Na nivou EPS-a obuci su najpre prisustvovali generalni direktor, direktori direkcija EPS-a i direktori svih PD EPS-a. Tu strukturu „preslikavamo” po dubini na celokupnu liniju upravljanja, a dobra posećenost obuka i činjenica da polaznici u toj priči prepoznaju sebe i svoje radno mesto govore da smo na pravom putu.

Na zgradi Direkcije PD „TE-KO Kostolac“ 28. juna postavljen je digitalni sat. Na njemu će prolaznici, pored tačnog vremena, datuma i temperature vazduha, moći da vide i proizvodne rezultate, kao i druge aktuelne informacije u vezi s poslovanjem kostolačke kompanije.

„Elektroprivreda Srbije“ i privredna društva koja posluju u njenom sastavu i ove godine učestvuju u sufinasiranju organizacije „EKO kampa Tara 2013“, koju organizuje Pokret gorana Srbije. Ovo je šesti put zaredom da Pokret gorana Srbije organizuje odlazak učenika osnovnih škola na Taru, uzrasta od 13 do 16 godina, koji su se u prethodnom periodu posebno istakli iz biologije, na goranskim radionicama i aktivnostima drugih nevladinih organizacija iz oblasti zaštite životne sredine i akcijama „Elektroprivrede Srbije“. „Eko kamp Tara 2013“ trajao je od 17. do 24. avgusta. Radom kampa rukovodio je Miroslav Mihajlović, sekretar Pokreta gorana Srbije, sa saradnicima.

Pomoćnici ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Hranislav Stojković i Mirko Grubišić iz sektora za planiranje i upravljanje i zaštitu životne sredine, posetili su 1. avgusta Rudarski basen „Kolubara”. Tokom radne posete predstavnici resornog ministarstva razgovarali su sa direktorom Miloradom Grčićem i menadžmentom RB „Kolubara”. Predstavnici Ministarstva obišli su površinske kopove i istakli značaj RB „Kolubara“ za srpsku elektroprivredu i energetski sistem države. Na površinskom kopu Polje „D” u Medoševcu pomoćnici ministra su sa Radenkom Nedeljković, direktorom kopa, i dr Slobodanom Radosavljevićem, rukovodiocem Sektora zaštite životne sredine RB „Kolubara“, razgovarali o proizvodnim problemima i prioritetima zaštite životne sredine. Posebna pažnja u narednom periodu biće posvećena rešavanju problema otpadnih voda, unapređenju sistema upravljanja otpadom i preduzimanju mera za zaustavljanje zagađenja i dalje degradacije životne sredine.

Posle preuzimanja investicionotehničke i projektne dokumentacije od JP EMS, između 18. juna i 20. jula ove godine, u PD „Jugoistok“ instalisana je potrebna oprema, izvršena konfiguracija daljinskih stanica u 19 trafo-stanica 110/x kV i uspostavljena komunikacija sa SCADA sistemima u dispečerskim centrima ogranaka. Sve to je urađeno uz angažovanje gotovo svih službi u Direkciji „Jugoistoka“ za upravljanje i uz logističku podršku odgovarajućih službi u ograncima. 

Istovremeno, u „stodesetkama“ preuzetim od EMS-a je, preko SCADA sistema podignutog na virtuelnoj mašini, urađeno testiranje komandi, signalizacije i merenja. Kao komunikacioni put između TS i dispečerskih centara korišćeni su prvenstveno optika, tamo gde je bilo moguće, zatim radio-veza, a onda i L3VPN usluga „Telekoma“, gde nije mogao da se obezbedi neki drugi vid komunikacije. 

Na ovaj način „Jugoistok“ je preuzeo od EMS-a direktno komandovanje najvećim brojem od 22 „stodesetke“, koje mu je JP EMS ustupio postupajući po odredbama Zakona o energetici i u skladu sa potpisanim sporazumima sa JP EPS i PD za distribuciju. U „Jugoistoku“ ističu da su direktno komandovanje ovim trafo-stanicama preuzeli ranije nego što je dogovoreno i pre nego ostala PD za distribuciju, iako su ona od EMS-a preuzela manje trafo-stanica nego „Jugoistok“. Kažu da su ovaj posao obavili u najkraćem mogućem roku i da je najpre trebalo da se nabavi komunikaciona oprema potrebna za uspostavljanje direktnih komunikacionih puteva između nadležnih dispečerskih centara u ograncima PD i „stodesetki“ na njihovoj teritoriji.

Članovi Upravnog odbora Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ na sednici održanoj 13. avgusta, koju je vodio dr Aca Marković, predsednik UO JP EPS, usvojili su Godišnji program o izmenama i dopunama godišnjeg programa poslovanja JP EPS i zavisnih privrednih društava za 2013. godinu, kao i Godišnji program poslovanja PD „EPS Snabdevanje“. 

Na sednici kojoj je prisustvovao i Dejan Trifunović, pomoćnik ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine, usvojeni su i planski akti javnih preduzeća na Kosovu i Metohiji za 2013. godinu. Ovim odlukama usvojeni su rebalansi godišnjih programa poslovanja u celom sistemu EPS-a za ovu godinu. 

Kako je objasnio Aleksandar Surla, direktor Direkcije za ekonomsko-finansijske poslove, u ovom rebalansu prihodi su uvećani za 21 milijardu dinara, dok su rashodi ostali na istom nivou. On je rekao da je nedostatak u novčanim tokovima u prethodnom GPP od 50 milijardi dinara u usvojenom rebalansu smanjen na šest milijardi dinara.

- Ranije planirani negativan neto rezultat za 2013. godinu od 21,5 milijardi dinara prema usvojenim izmenama biće 0,8 milijardi – rekao je Surla. – U odnosu na prvobitni GPP usvojeni rebalans ima mnogo bolje poslovne rezultate. 

Član UO i predsednik Sindikata radnika EPS-a Milan Đorđević ukazao je na veliku dugogodišnju boljku u vezi sa smenskim radom i zatražio je da se svi nadležni u EPS-u više angažuju oko dugotrajnijeg rešenja ovog problema.

Na sednici je bilo reči i o radu novoformiranog PD „EPS Snabdevanje“. Životije Jovanović, zamenik generalnog direktora EPS-a, objasnio je da je plan da ovo PD do kraja godine ima 70 zaposlenih, a da bi već u martu naredne godine svi radnici koji su se bavili snabdevanjem u privrednim društvima za distribuciju električne energije prešli na rad u PD „EPS Snabdevanje“.

 - Pre više od pet godina utvrđeni su spiskovi ljudi koji bi trebalo da se bave snabdevanjem i tu ne bi smelo da bude problema. Zakon o energetici mora da se poštuje i nema ni razloga, ni potrebe za bilo kakavim nesuglasicama - objasnio je Jovanović.

Članovi UO EPS-a usvojili su odluku o kriterijumima za obrazovanje transfernih cena i odluku o transfernim cenama. UO je upoznat i sa problemima sa kojima se součava JP EPS i zavisna privredna društva u vezi sa primenom Zakona o javnim nabavkama. Članovi UO su se saglasili da je utvrđivanje mera za prevazilaženje problema u primeni ovog zakona od bitnog značaja za omogućavanje redovnog procesa poslovanja i proizvodnje u JP EPS i PD.

Mlađen Malešević, direktor Direkcije EPS-a za upravljanje i kontrolu javnih nabavki, obavestio je članove UO EPS-a o sastanku sa čelnim ljudima Uprave za javne nabavke i Komisije za zaštitu prava ponuđača, koji su voljni da pomogu EPS, kako bi se procedure završile što efikasnije. Malešević je istakao i da je jedno od mogućih rešenja izuzeće iz Zakona o javnim nabakama za PD koja se bave tržišnom delatnošću, odnosno gde god su PD izložena konkurenciji, uz usvajanje Pravilnika o nabavkama. On je objasnio da je sličan princip primenjen u „Telekomu Srbija“, gde je delatnost mobilne telefonije izuzeta iz javnih nabavki, a fiksna telefonija nije. 

Članovi UO su se složili da zakon veoma koči proizvodne procese u sistemu, ali da je neophodno voditi računa da ne dođe do zlupotreba. Članovi UO doneli su i odluke o sponzorstvima i donacijama Olimpijskom komitetu, Vaterpolo savezu Srbije, Rukometnom savezu Srbije, Odbojkaškom savezu za seniorsku mušku reprezentaciju i seniorsku žensku reprezentaciju.

Sistem koji odlično funkcioniše

Od prošlogodišnjeg gubitnika, Privredno društvo „Elektrovojvodina“ u poslovnoj 2013. godini svrstala se u red malobrojnih kompanija koje posluju sa dobitkom. Retke su firme koje danas mogu da iskažu ovakav rezultat. Naš rezultat, šestomesečna dobit od 600 miliona dinara, tim je vredniji što je naš vlasnik država, a preduzeća u državnom vlasništvu koja imaju ovakav rezultat su još ređa – kaže u razgovoru za „kWh“ Srđan Kružević, direktor PD „Elektrovojvodina“.

On ukazuje da ovakav rezultat nije slučajan. Zahvaljujući pre svega stabilnom i racionalnom poslovanju, konstantnom praćenju realizacije planiranog, a pre toga pažljivom planiranju, zabeležena je drastična razlika u poslovanju u 2013. godini, u odnosu na 2012. godinu.

Kakav konačan finansijski rezultat očekujete za 2013. godinu ?

Očekuje se da se pozitivan trend poslovanja „Elektrovojvodine“ nastavi do kraja ove poslovne godine i da 2013. godinu završimo sa dobitkom. S obzirom na to da je planirani rezultat poslovanja „Elektrovojvodine“ za ovu poslovnu godinu bio gubitak od 200 miliona dinara, već sada je jasno da je to jedini plan koji neće biti realizovan. Naš zadatak jeste da poslujemo stabilno, jer time ispunjavamo svoju osnovnu funkciju, a to je da sistem bude u svakom trenutku u situaciji da do svakog našeg kupca isporuči onoliko električne energije koliko mu je potrebno. Veoma je važno istaći da smo do ovako značajnog poslovnog rezultata došli zahvaljujući predanom i vrednom radu svakog zaposlenog i mom timu koji predvodi tako važan sistem kakav je „Elektrovojvodina“.

Od 1. jula radi PD „EPS Snabdevanje“ koje je zaduženo za snabdevanje kupaca električne energije, a potpisani su i ugovori o pružanju usluga između PD za distribuciju i „EPS Snabdevanja“.

Kako se „Elektrovojvodina“ organizovala da radi te poslove za „EPS Snabdevanje“?

Na osnovu Zakona o energetici, od 1. jula, formirano je novo preduzeće „EPS Snabdevanje“ koje će se baviti isključivo snabdevanjem, odnosno naplatom utrošene električne energije. „Elektrovojvodina“ time posluje slično kao i do sada, kao operator distributivnog sistema, a uslužno radi za „EPS Snabdevanje“. U skladu s tim u avgustu su kupcima dostavljena dva dokumenta. Prvi je račun za jul, koji je dostavilo „EPS Snabdevanje“, i drugi koji je obaveštenje o stanju obaveza kupaca prema „Elektrovojvodini“, na osnovu izdatih računa za juni i ostale prethodne mesece. Na tom obaveštenju data je informacija da će od jula i u narednim mesecima račune dostavljati novoformirano preduzeće „EPS Snabdevanje“. Na obaveštenju koje je „Elektrovojvodina“ dostavila iskazano je stanje duga i stanje preplate koje kupci imaju. Privredna društva za distribuciju, među kojima je i „Elektrovojvodina“, od 1. jula bave se distribucijom električne energije i naplaćivaće samo pristup distributivnoj mreži. Zakonom je propisano da operator distributivnog sistema, odnosno distribucija, nema pravo naplaćivanja utrošene električne energije. To što smo sve poslove koje smo imali pred sobom odradili precizno i na vreme pokazuje da je „Elektrovojvodina“ organizovano privredno društvo.

„Kakvi su rezultati „Elektrovojvodine“ u ovoj godini na planu smanjenja gubitaka?

Zadovoljni smo, jer smo nastavili sa trendom smanjenja gubitaka u odnosu na planirane vrednosti. Posmatrajući ukupne gubitke na nivou „Elektrovojvodine“, za prvih šest meseci ove godine došlo je do smanjenja za 1,02 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Ako posmatramo ukupne gubitke na nivou ogranaka za prvih šest meseci, može se zaključiti da je kod svih sedam ogranaka došlo do smanjenja gubitaka. Smanjeni su gubici i u odnosu na plan za 2013. godinu, za period januar – jun. Postignuti procenat smanjenja je zadovoljavajući i ako bi se nastavilo sa ovim trendom do kraja godine bi se ostvarili zadati ciljevi. Ulažemo maksimalne napore da izvršavamo sve aktivnosti na smanjenju gubitaka u skladu sa Akcionim planom i to sprovođenjem aktivnosti kao što su kontrola postojećih mernih mesta, zamena brojila, baždarenje brojila, zamena merne infrastrukture i izmešteno mesto merenja.

Vlada Srbije je u novembru prošle godine usvojila Polazne osnove za reorganizaciju EPS-a, kojim je predviđeno formiranje javnog snabdevača i operatora distributivnog sistema, faktički sadašnja PD za distribuciju radiće posao ODS. Koliko je „Elektrovojvodina“ spremna za te promene?

„Elektrovojvodina“ je bila spremna da obavlja funkciju i snabdevača i operatora, kao što je i radila prethodnih 55 godina. Kao uspešno preduzeće koje radi po svim svetskim standardima, spremni smo da prihvatimo bilo kakav oblik organizacije ili reorganizacije. Na rukovodstvu i menadžmentu našeg PD je da proceni da li će „Elektrovojvodina“ profitirati ili ići u minus. Trenutni odnos sa jednim javnim snabdevačem i pet oteratora distributivnog sistema odgovara „Elektrovojvodini“, jer je u osnovi preduzeće za distribuciju električne energije, što je i zadatak ODS-a, tako da smo spremni da od Upravnog odbora i Vlade Republike Srbije i zvanično dobijemo trajni, a ne samo privremeni status operatora.

„„Nedostatak novčanih sredstava uticao je na smanjenje investicija u celom sistemu EPS-a. Koje su to najznačajanije investicije u „Elektrovojvodini“ planirane za ovu godinu?

I pored velikih problema prouzrokovanih pre svega nezavršenim postupcima javnih nabavki opreme i radova, u „Elektrovojvodini“ se intenzivno sprovode investicione aktivnosti. Kompletno je završena i pušte na u rad nova TS 110/20 kV „Inđija 2“ u Inđiji, a u toku je izgradnja 20 kV izvoda iz ove TS. Nedavno je puštena u rad i novoizgrađena TS 35/20 kV „Alibunar - mini“ u Alibunaru, koja se nalazi neposredno uz postojeću TS 110/35 kV„Alibunar“. Time su se stekli uslovi za prelazak dela ovog konzuma na 20 kV naponski nivo, kao i za priključenje elektrane na biogas u Ilandži na elektrodi stributivnu mrežu. Za potrebe napajanja električnom energijom nove fabrike “Boš” u Šimanovcima izgrađen je 20 kV vod od TS 110/20 kV „Pećinci“ do TS 20/0,4 kV u fabrici. I proširenje in- dustrijske zone u Šimanovcima i for- miranje industrijske zone u Pećincima nameće potrebu dogradnje i rekonstruk- cije postojeće TS 110/20 kV „Pećinci“. Nabavljen je drugi transformator TS 110/20 kV, 31,5 MVA, a u toku je javna nabavka opreme i radova za novo razvodno postrojenje 20 kV i zaštitno-upravljačku opremu. U okviru ogranaka „Elektrovojvodine“ radi se na izgradnji elektrodistributivne mreže. U tekućoj godini biće izgrađeno više od 80 kilometara niskonaponske mreže, oko 160 kilometara 20 kV vodova i 140 TS 20/0,4 kV. Posebnu pažnju posvećujemo pripremi investicionih aktivnosti za izgradnju elektroenergetskih objekata neophodnih za gasovod „Južni tok“ na našem konzumnom području.

„„Bezbednost i zdravlje na radu među prioritetima su u sistemu EPS-a. Šta se sve čini u „Elektrovojvodini“ kako bi se broj povreda sveo na minimum?

Osnovni cilj Službe za bezbednost i zdravlje na radu u našem PD je da se broj povreda na radu, naročito teških, smanji, a u vrlo bliskom periodu eliminiše. Prvenstveno se misli na povrede pod kontrolom poslodavca, koje je preventivnim merama mogao sprečiti. Povrede bez kontrole poslodavca, rezultat spleta slučajnih okolnosti, koje on preventivnim merama nije mogao da spreči, treba svesti na najmanju moguću meru, odnosno eliminisati. Da bi ovaj cilj bio ostvaren, potrebno je kod svih zaposlenih podići na još viši nivo svest o značaju bezbednosti i zdravlja na radu. U „Elektrovojvodini“ iz godine u godinu opada broj povreda na radu, naročito onih do kojih dolazi pri radovima na elektroenergetskim objektima i visini. I pored toga, radi unapređenja stanja bezbednosti i zaštite zdravlja na radu neprestano se uvode nove mere, pa je tako odnedavno uvedena i obaveza da, uz povećan broj obilazaka ljudi na terenu, u kontrolu idu i rukovodioci srednjeg menadžmenta. Direktori ogranaka tu obavezu imali su odranije. Radi podizanja na viši nivo značaja bezbednosti i zdravlja na radu i usklađivanja sa organizacionom šemom JP EPS, poslovodstvo „Elektrovojvodine“ je Službu za bezbednost i zaštitu zdravlja integrisalo u Sektor za ljudske resurse, u okviru Direkcije za korporativne poslove. Stalno unapređenje programa edukaci- je neposrednih izvršilaca radnih zadataka ima za cilj podizanje kvaliteta osposobljenosti i svesti zaposlenih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Podmlađivanje

„„Starosna struktura zaposlenih u sistemu EPS-a je veoma nepovoljna. Kakva je situacija u „Elektrovojvodini“? Kojih kadrova najviše nedostaje?

Od kada sam imenovan za direktora, prosečna starost zaposlenih je smanjena za sedam godina, pa ne iznosi više 50 nego 43 godine. Zapošljavaju se isključivo mladi i stručni kadrovi, tako da se ne može reći da je sadašnji prosek starosti zaposlenih nezadovoljavajući. Najviše nam nedostaju stručnjaci u osnovnoj i primarnoj delatnosti „Elektrovojvodine“, a to su elektromonteri.

Četvorogodišnja revitalizacija Hidroelektrane „Bajina Bašta“ biće završena 14. septembra, kada će i četvrti modernizovani i podmlaćeni agregat ponovo biti na mreži „Elektroprivrede Srbije“ – kaže u razgovoru za list „kWh“ Mijodrag Čitaković, direktor PD „Drinsko-Limske HE“.

Revitalizacija HE „Bajina Bašta“ primer je kako se poslovi odvijaju uspešno i u predviđenim rokovima, a naš sagovornik ističe da su svi radovi okončani još 14. avgusta kada je četvrti agregat ušao u jednomesečni probni rad.

Šta je od revitalizacionih poslova aktuelno ovih dana?

U toku 30 dana probnog rada, četvrti agregat radiće u svim režimima rada – od minimalne do maksimalne snage. A zbog prošlogodišnje havarije na transformatoru trećeg agregata ugradili smo rezervni i nedavno je dopremljen novi transformator, proizveden u fabrici „SGB“ u Regenzburgu. Transport ovog transformatora, teškog 121 tonu, zahtevao je angažovanje specijalnog vozila kako bi bio bezbedno dopremljen do gradilišta. Transformator će 12. septembra biti montiran na treći agregat. Inače, treći agregat je prošao probni rad, skoro pa i garantni period za generator i turbinu, a sada sledi godinu dana probnog rada za transformator.

„„Kako su se do sada pokazala u radu tri revitalizovana agregata?

Sve što smo ispitali ispunjava tehničke zahteve iz tenderske dokumentacije. Čak imamo i veću snagu nego što smo predvideli, a umesto planirana 103 megavata po agregatu dostigli smo 105 megavata. Tako ćemo već od 14. septembra imati 52 megavata više nego pre revitalizacije.

„„Je li se isplatilo ulaganje u modernizaciju HE „Bajina Bašta“?

Ako računamo da je za gradnju HE od 52 megavata potrebno više od 100 miliona evra, ulaganje u revitalizaciju HE „Bajina Bašta“ je više nego opravdano. Ne treba zaboraviti ni na smanjenje troškova održavanja u narednih 10 godina, produženje radnog veka HE za narednih 30 godina. Revitalizacijom dobijamo mnogo bolje karakteristike agregata, veću snagu i proizvodnju. Očekujemo da ova revitalizacija poveća i godišnju proizvodnju za oko 70 miliona kilovat-sati, zavisno od hidrologije. Bitno je istaći da posle 14. septembra četvrti agregat ide u garantni period, tako da ćemo u septembru 2014. godine imati urađena sva garancijska ispitivanja i provere, te će biti potvrđeni i svi pokazatelji urađenog podmlađivanja HE „Bajina Bašta“.

Ima li još nekih koristi od ove revitalizacije, osim povećanja snage, proizvodnje i produženja radnog veka?

Veoma je značajno što smo dobili mlade kadrove koji su radili i završili ovu revitalizaciju. Sada su spremni za ovakve i veće investicije i mogu bez ikakvih problema da se uhvate u koštac sa sličnim poslovima. Danas postoji veliki problem sa stručnim ljudima, jer su nam potrebni iskusni stručnjaci koji mogu da donesu prave odluke i brza rešenja, a mi u PD „Drinsko-Limske HE“ ih imamo. I to nam je podloga da odmah nastavimo sa novim projektima, a jedan od njih je revitalizacija HE „Zvornik“.

„„Šta se dešava sa tom modernizacijom?

Krajem jula potpisan je ugovor, vredan 63,7 miliona evra, sa izvođačem radova za revitalizaciju HE „Zvornik“. Treba istaći da je izvođač „Voith hydro“, koji je dobio posao, i u prethodnom periodu imao instalisane dve turbine. Posle revitalizacije, snaga „Zvornika“ biće veća za čak 30 odsto u odnosu na postojećih 96 megavata. Snaga svakog od četiri agregata biće uvećana za 7,4 megavata, sa 24 na 31,4 megavata. Završetkom modernizacije „Zvornik“ će dobiti novih 29,6 megavata, što je više nego da je ugrađen dodatni, peti agregat. Sada je potrebno uraditi sve pripreme kako bi 2015. godine krenuli i radovi na lokaciji. Potrebno je uraditi fizički model agregata, odnosno da se napravi turbina 10 ili 12 puta manja i na njoj da se odrede i verifikuju karakteristike novog agregata. Potrebno je ispitati snagu, stepen korisnosti, a potom napraviti prototip. Sa revitalizacijom „Zvornika“ počeli smo pre godinu dana. Prekopali smo korito i dobili smo na padu, a na osnovu toga dobijena je i veća proizvodnja. Izgradili smo i aneks na desnoj obali brane, koji će da bude spreman za ugradnju opreme, a i upravljanje, odnosno tu će biti komandna sala modernizovane HE. Ako revitalizaciju prvog agregata počnemo 2015. godine, ceo posao završićemo 2019. godine.

Ima li još nekih planova?

Planiramo da u međuvremenu krenemo u revitalizaciju HE „Bistrica“, koja je među najstarijim HE u PD „Drinsko-Limske“. Sada pripremamo tehničku dokumentaciju, a kako su sredstva značajno manja u odnosu na revitalizacije „Bajine Bašte“ i „Zvornika“, nadamo se da ćemo vrlo brzo biti u situaciji da krenemo i u modernizaciju HE „Bistrica“.

Šta je sa reverzibilnom HE „Bistrica“?

Projekat gradnje RHE „Bistrica“ je jedan od prioriteta u državi i to je veoma važno. PD „Drinsko-Limske HE“ završilo je svoj deo posla. Spremili smo dokumentaciju i inovirali dokumenta koja su bila spremana ranije. Sama gradnja reverzibilne „Bistrice“ ne bi trebalo da traje dugo, ali svi pripremni poslovi od gradnje puteva, pa nadalje traju znatno. Bitno je da za gradnju ovog kapaciteta imovinsko-pravni poslovi nisu previše složen problem, jer nema mnogo kuća i stanovnika u tom delu, pa ne bi bilo velikog iseljavanja. Reverzibilna HE „Bistrica“ bila bi značajan kapacitet ne samo za Srbiju, već i za region. Jer je reč o količinama energije za rezerve, balansiranje. RHE „Bistrica“ bi iza leđa imala jezera Kokin Brod i Uvac i na taj način bi svaka kap vode bila iskorišćena. Najviše treba da dobije energetika, jer je reverzibilna HE biser koji treba iskoristiti.

„„Čini se da su modernizacije bile jedini izlaz u trenutku kada EPS ne može sam da investira u gradnju novih elektrana!?

Revitalizacija HE „Bajina Bašta“ je najbolji primer. Za investiciju od 77 miliona evra uzeto je 30 miliona kredita, a 47 miliona evra EPS je sam obezbedio i već je platio svoj deo. Čak smo i vratili oko 10 miliona evra kredita za ovo kratko vreme. Dobili smo 52 nova megavata za 77 miliona evra. S obzirom na to da očekujemo da ulaganja u održavanje budu manja, novac koji se nekada ulagao u održavanje investiraćemo u neke druge projekte.

Imate li već nešto u planu?

U HE „Međuvršje“ već radimo mali agregat snage 600 kilovata, čija bi prosečna godišnja proizvodnja električne energije bila 1,7 miliona kilovat-časova. Oprema je stigla, urađeno je priključenje na cevovod, ali imamo zastoj u javnim nabavkama za građevinske radove. Planirano je da sve bude završeno u septembru, ali sada zavisimo od javnih nabavki.

Da li su i u PD „Drinsko-Limske HE“ javne nabavke veliki problem u realizaciji poslova?

Zaista jesu. Mnogi ne razumeju da su u energetici važni vreme, kvalitet i sigurnost. Jer uzalud je najjeftinija ponuda, ako nema kvaliteta. Ne možemo dozvoliti da se radi posao koji će kasnije biti diskutabilan po kvalitetu. Ipak, kada znate šta i kako hoćete, ne može mnogo da se usporava. Radimo sve precizno, kontrolišemo i ispitujemo isporučioce opreme.

Kakvi su šestomesečni rezultati?

Za šest meseci ove godine beležimo finansijski plus od 900 miliona dinara, a nadam se da ćemo održati pozitivan trend do kraja godine. „Kamen oko vrata“ su kursne razlike, jer svako pomeranje kursa donosi i nove troškove. Proizvodnja električne energije u PD „Drinsko-Limske“ za prvih šest meseci je bila nikad bolja u poslednjih 10 godina, i to sa tri agregata u HE „Bajina Bašta“. Nije bilo neplanskih zastoja i ispada, a bili su i manji troškovi održavanja. Racionalizacija u PD „Drinsko-Limske HE“ nije posao od juče ili prekjuče, jer na tome radimo godinama.

Stvorili smo bazu

Kažete da su ljudi mnogo važni. Ima li PD „Drinsko-Limske“ kadrove za budućnost?

Kroz revitalizaciju smo uspeli da iškolujemo nekoliko mladih inženjera, koji su sada sposobni da rade i najkrupnije projekte i u zemlji i u inostranstvu. Stvorili smo bazu za naredne projekte. Ali je veoma važno da ti mladi ljudi imaju priliku da uče. Znam to na sopstvenom primeru, jer od 1982. godine, kada sam pustio reverzibilnu „Bajinu Baštu“ do 1990. godine, proradile su još četiri elektrane. I to je neprocenjivo iskustvo. Potrebni su nam samo kvalitet, struka i znanje. Ništa više nije potrebno za uspeh i trudim se da sopstvenim primerom to i dokažem zaposlenima u PD „Drinsko-Limske HE“.

Aleksandar Obradović, v. d. generalnog direktora JP EPS

Mere preduzete još tokom jeseni prošle i tokom ove godine uticale su na poboljšanje poslovanja „Elektroprivrede Srbije“. Od kompanije koja je u februaru ove godine bila suočena sa veoma teškom finansijskom situacijom, tačnije vrlo dramatičnom, polugodišnji rezultati pokazuju znake oporavka i efekte primenjenih mera.

Aleksandar Obradović, v. d. generalnog direktora JP EPS, kaže da je situacija koju je zatekao 6. septembra 2012. godine, kada ga je Vlada Srbije imenovala za vršioca dužnosti generalnog direktora, bila katastrofalna. Tada je EPS imao 10 milijardi dinara neplaćenih obaveza - dugovanja i obaveza za tekuće remonte, investicije i eksproprijacije, a očekivani gubitak na kraju 2012. bio je 33 milijarde dinara. Nedostajalo je 40 milijardi dinara u bilansu novčanih tokova.

Prvobitnim Godišnjim programom poslovanja EPS-a, koji je u februaru usvojila i Vlada Srbije, bio je predviđen nedostatak novčanih sredstava od skoro 50 milijardi dinara. EPS je prvi put u istoriji bio suočen sa mogućim bankrotom. Zašto je bilo tako i šta se u međuvremenu promenilo?

Finansijska situacija je bila alarmantna i krajnje zabrinjavajuća, i tada se desilo da prvi put u istoriji EPS-a neko izađe i kaže: “Ovo je realno stanje – car je go!” Osim katastrofalnih finansijskih indikatora, EPS prošle godine nije ispunio svoju zakonsku obavezu. Po Zakonu o energetici, bili smo dužni da od 1. oktobra prošle godine imamo izdvojenog operatora distributivnog sistema i firmu koja će se baviti javnim snabdevanjem. Zašto je to bitno? Po našem Zakonu o energetici, a u skladu sa direktivama Evropske unije i potpisanim Ugovorom o Energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope, obavezni smo da otvorimo elektroenergetsko tržište za konkurenciju i da se uspostavi tržišni pristup poslovanja. Kao što su se razbijali monopoli i u drugim sektorima, i elektroenergetika je oblast gde taj monopol mora da se razbije. EPS tada nije ispunjavao ni najosnovnije zakonske odredbe da razdvoji infrastrukturu - deo distributivne mreže koji će se baviti samo distribucijom električne energije, od dela koji se bavi snabdevanjem.

Zašto je bilo važno to razdvajanje delatnosti? 

To je poenta liberalizacije i razbijanja monopola. Cilj je nemešanje svega u jedan lonac, već da se jedna firma bavi distribucijom. I ta firma će morati da ima isti odnos i tretman prema EPS-u i prema ostalim učesnicima na tržištu. Ostali konkurenti imaće pravo da koriste tu distribucionu mrežu i da nude svoje snabdevačke usluge krajnjim kupcima. To EPS nije uradio, a samim tim je bila ugrožena liberalizacija tržišta, jer nije bilo preduslova da se krene u otvaranje tržišta. Međutim, uz postavljanje novog tima, novog poslovodstva, i uz nadljudske napore kolega i koleginica u EPS-u i u zavisnim privrednim društvima, uspeli smo da za ovih nepunih godinu dana situaciju totalno preokrenemo.

Šta je sve urađeno? 

Uspeli smo da rešimo finansijski problem. EPS je sada likvidan i ispunjava sve obaveze na vreme. Zahvaljujem se svim zaposlenima, koleginicama i kolegama u EPS-u na zalaganju i trudu kako bi postigli što bolje rezultate. Planirano je bilo da gubitak u 2013. godini bude oko 22 milijarde dinara, a očekujemo da će biti 800 miliona dinara. To znači da smo uspešnim poslovanjem, reprogramom kredita, racionalizacijom troškova i rekordnom proizvodnjom smanjili gubitak za skoro 21 milijardu dinara. Reprogramirana je obaveza po osnovu kredita od 21 milijardu dinara, od čega je čak 15 milijardi trebalo da dospe u 2013. godini, što bi negativno uticalo na likvidnost. Poboljšali smo i svoj novčani tok - iz stanja nelikvidnosti i minusa od skoro 49,2 milijarde dinara, poboljšali smo rezultate za 42,8 milijardi dinara. Novčani tok je krv kompanije. Ako stižu obaveze i prihodi ne mogu da ih podmire, onda ne možete da isplaćujete zarade, plaćate dobavljače, poreze i sve ostale troškove.

Kada će konačno EPS poslovati sa dobitkom? 

Srbija i EPS streme ka otvorenom, liberalizovanom tržištu, a ono poznaje samo tržišnu cenu. Postoji ponuda i potražnja, a uspešne kompanije će da ostvare profit, jer će uspeti da podmire tržište po određenoj ceni. One kompanije koje su neuspešne, neefikasne, one će da se povuku sa tog tržišta, izgubiće potrošače i u jednom momentu će bankrotirati. Međutim, s druge strane, EPS, odnosno naša nova ćerka-firma “EPS Snabdevanje”, osim snabdevanja kupaca na otvorenom tržištu, dobila je i licencu za javno snabdevanje. “EPS Snabdevanje” snabdeva sve tarifne kupce po ceni koju zovemo “opravdana cena”. To je cena koja će nama omogućiti da održavamo ovaj sistem i stabilno snabdevamo električnom energijom građane i privredu, a koja će, s druge strane, uzeti u obzir opštu ekonomsku situaciju. Pošto je od 1. januara 2013. godine otvoreno tržište na visokom naponu, sada se veoma lepo vidi šta je tržišna cena. Kada bismo tržišnu cenu primenili na javno snabdevanje, odnosno kada bi se aktuelna tržišna nabavna cena uračunala u metodologiju Agencije za energetiku za određivanja cene električne energije, cena bi morala da se podigne za 38 odsto, umesto za 10,9 odsto, za koliko je povećana od 1. avgusta. Međutim, EPS je svestan svoje socijalne

funkcije i teret tržišne cene ne može se u ovoj ekonomskoj situaciji prebaciti na tarifne kupce. Zato smo smanjili sredstva za investicije, održavanje i remont, kako bi došli do aktuelne cene.

Ali nedavno povećanje cene nije pokrilo ni troškove inflacije. Šta raditi? 

Istina je da cena električne energije nije menjana dve godine i četiri meseca, a da je inflacija u tom periodu bila 14,1 odsto. Nismo čak ni inflaciju pokrili, a kada bismo uzimali u obzir tržišnu cenu u proteklih osam godina, došli bismo do podatka da je EPS dao privredi i građanima šest milijardi evra. Tih šest milijardi nije ušlo u investicije, u nove proizvodne kapacitete, a i postojeći kapaciteti sa svojim vekom trajanja nisu više pouzdani kao kad su bili novi. Pitanje je kako pomiriti socijalni aspekt i suočavanje sa realnom situacijom, jer šta ako bude nepovoljna klimatska situacija i „ispadne“ neki termoblok? To je znak da socijalna politika, koja treba da postoji, ali na kratak rok, kada predugo traje jede srž preduzeća. Istina je da cena nije jedini, ali jeste ključni faktor. Jer kada vas neko natera da prodajete duboko ispod tržišne cene, to u startu nije dobro.

Šta su drugi faktori? 

Cilj je da EPS postane organizovanija i efikasnija kompanija. Vlada Srbije je u novembru prošle godine usvojila Polazne osnove za reorganizaciju EPS-a kojim kompanija treba da postane profitabilna i uspešna. Jedan od prvih zadataka je otvaranje i učešće na otvorenom tržištu. Jer od 1. januara ove godine EPS više nije jednak celom elektroenergetskom sistemu Srbije. Sada smo samo jedan od učesnika na tržištu i moramo da se ponašamo tržišno. Kako se tržište bude otvaralo, nama više niko neće da garantuje da možemo da zadržimo potrošače. „„

A koliko smo odmakli u primeni tih Polaznih osnova za reorganizaciju? 

Ministarstvo energetike se složilo i Vlada Srbije je u novembru 2012. godine usvojila pravac u kojem EPS treba da ide da bi postao efikasniji i profitabilniji. Ključ za poboljšanje parametara poslovanja EPS-a je reorganizacija kroz korporativizaciju. Danas je EPS matično preduzeće sa svojih 13 ćerki-firmi, koje posluju dosta nezavisno. Ideja je da se nađu uštede upravo u korporativizaciji i centralizaciji raznih funkcija - pravnih, finansijskih, IT, ljudskih resursa. Jer ne treba neke stvari da radimo 13 puta po svim firmama, nego hajde da to vodimo centralno. U Polaznim osnovama jasno piše da treba da se osnuje jedan snabdevač i jedan operator distributivnog sistema, a ne da ih imamo 5, 10 ili 20 i da opet kreiramo nove firme, sa novim direktorima. Ali, od tih Polaznih osnova ispunili smo samo deo vezan za osnivanje “EPS Snabdevanja”. Bilo je dosta opstrukcija i unutar sistema i sa strane, jer je dosta interesa na taj način ugroženo, počevši od lokalne politike. Čak su postojale opstrukcije i iz prethodnog Upravnog odbora, koji je uporno odbijao da dozvoli osnivanje “EPS Snabdevanja” i na taj način je radio i protiv interesa EPS-a. Da nismo osnovali “EPS Snabdevanje” ne bismo mogli da zatražimo povećanje cene. Stvaranje ambijenta za ispunjavanje Polaznih osnova nije u moći poslovodstva, jer korporativni način upravljanja zahteva i promenu statuta i promenu osnivačkih akata, čak i promenu pravne forme EPS-a. A te promene su u nadležnosti osnivača, odnosno Vlade. Ovo poslovodstvo se trudi da gleda na EPS kao kompaniju koja mora svom vlasniku, državi da napravi profit. Svake godine se tržište sve više otvara, od 2013. liberalizovan je visoki napon, a od 1. januara 2014. godine otvara se srednji napon, to je više od 4.000 novih firmi koje će izaći na tržište. Po Zakonu o energetici, od 2015. godine praktično svi kupci imaju pravo da izaberu svog snabdevača.

Tržište za kupce na visokom naponu je otvoreno. Da li ste zadovoljni rezultatima? 

Jedan od glavnih uspeha, zbog koga sam posebno ponosan na novo poslovodstvo, koleginice i kolege u EPS-u, jeste to što smo uspeli da zadržimo 97 odsto tržišta na visokom naponu. I sa poboljšanom, tržišnom cenom, ostvarili smo prihode od 2,3 milijarde dinara. Uspeli smo da sa jedne strane povećamo prihode, a da zadržimo 97 odsto tržišta. Izgubili smo samo jednog potrošača, nemačku firmu „Meser“, koja se opredelila za drugog snabdevača. „„

Taj jedan kupac je više puta ponovio da nije bio zadovoljan cenom od EPS-a. Kako je moguće da im slovenačka kompanija da povoljniju cenu od EPS-a?

Kupac ne vidi proizvođača, već samo snabdevača, jer su po tržišnim pravilima funkcija proizvodnje električne energije i snabdevanja dve različite stvari. Električna energija može da se kupi na otvorenom tržištu i preproda ili da se samostalno proizvede, a da kupac to ne vidi i ne zna. Svi proizvodni kapaciteti u EPS-u će električnu energiju prodavati ili “EPS Snabdevanju”, ili „Elektromreži Srbije“. Ali, treba razjasniti da niko neće moći da kupi električnu energiju direktno iz TENT-a ili “Kostolca”. Tako rade sve firme - RWE, ČEZ, oni imaju svoje firme za snabdevanje. I na tržištu je sve dozvoljeno. Može se ići i sa manjom maržom ili čak gubitkom, samo sa ciljem preuzimanja dela tržišta. A i dalje mislim da ćemo probati da vratimo „Meser“, kojeg smo izgubili, jer je EPS jak i stabilan partner. Zajednički, naši proizvodni, distributini i snabdevački kapaciteti mogu da pruže najviše našim kupcima.

Na otvaranju tržišta bilo je žalbi da je EPS previše povećao cene. Da li je to tačno? 

To nije tačno, a skoro celu deceniju svi današnji kupci na visokom naponu su profitirali na socijalnoj ceni struje i niko se od njih nije žalio da nabavlja struju po mnogo nižim cenama nego što bi trebalo. Pri tom su uštedeli stotine miliona evra. U poslednjih osam godina oni su imali pravo da kupuju struju na otvorenom tržištu, ali to nisu činili, jer je EPS bio najpovoljniji. I kada sa jedne strane vidite tarifnu cenu na koju imate pravo i tržišnu cenu koja je mnogo viša, pa naravno da niko neće ići tamo gde je skuplje, nego će plaćati tarifnu cenu. Sada, ako neki trgovac ponudi jeftiniju struju, to nije kritika EPS-u, jer je eto EPS proizvođač, a ima skuplju struju. Pitanje je kada je taj trgovac ugovorio tu kupovinu - njegova nabavna cena je možda bila niža od naše proizvodne. To što smo mi proizvođač ne znači da imamo najjeftiniju struju u sva- kom trenutku, a osiguranje uvek košta. Da bi se EPS osigurao za sledeću zimu, treba unapred da kupi energiju po nekoj već utvrđenoj ceni i onda da uđe mirno u zimski period. Međutim, otkud znate kolika će biti cena? Šta ako je to što je sada kupljeno mnogo skuplje nego što će biti kasnije, pa neko u februaru kaže: “A što ste kupovali po 55, kad je sa- da cena 45?” Ili, može da bude i obrnuto, da napravimo odličan profit. Zato mi nije jasno kada se pojedini pitaju: “A što ste vi kupili struju godinu dana unapred, što niste sačekali nižu cenu?” Cena je dinamična kategorija, koja zavisi od mnogo faktora, i nju niko ne može da predvidi.

„„Kako je na likvidnost EPS-a uticala odluka da državne institucije i firme moraju u roku od 45, a privrednici u roku od 60 dana da izmiruju svoje dugove? 

Ta odluka nam je odmogla, jer je izvršila veći pritisak da isplaćujemo naše obaveze na vreme. Ali obaveze prema dobavljačima su 31. decembra 2012. godine bile 24,6 milijardi dinara, a 30. juna 2013. godine 16 milijardi dinara.To je 8,5 milijardi dinara koje su u šest meseci plaćene i ušle su u privredu. Međutim, imamo veliki problem jer mnogo potrošača nama duguje novac i ne uplaćuje ga. „„

Kako to rešiti? 

Pokrenuli smo nekoliko aktivnosti vezanih za reprogram dugova, jer smo hteli da izađemo i privredi i građanima u susret. U dogovoru sa resornim ministarstvom u toku je poslednji, finalni sporazum za reprogram svih dugova.

„„Redovne platiše nisu baš najsrećnije zbog toga!? 

Utrošena električna energija mora da se plati. To što su prethodne vlade i prethodna rukovodstva EPS-a tolerisali rasipanje državne imovine kroz neplaćanje struje nije izgovor da tako može da se nastavi i u budućnosti. Mi ove reprograme i radimo da neka potraživanja ne ostanu nenaplaćena. Sa druge strane, sami sudski procesi su skupi i trudimo se da uštedimo novac i EPS- u i državi, i da ne ulazimo u te sudske procese. Sve one koji ne plaćaju električnu energiju isključivaćemo sa mreže. U narednom periodu više ćemo se baviti redovnim platišama i više ćemo ulagati u odnose sa njima. „„

Više od dve decenije čekamo na gradnju nekog novog kapaciteta. Ima li tu pomaka? 

Među projektima koje je EPS započeo u 2013. godini su nabavka rudarske opreme za RB „Kolubara“, vredna 181 milion evra, i revitalizacija hidroelektrane „Zvornik“, vredna 70 miliona evra. Veoma je važno što su kreirani strateški pravci razvoja EPS-a do 2025/2030. i upravljanje projektima u skladu sa najboljom praksom renomiranih elektroenergetskih kompanija. Definisane su i osnove za izbor investicionih projekata na način koji osigurava profitabilnost kompanije. EPS će ispuniti potpisane obaveze iz ranije potpisanih memoranduma i protokol. Koji god projekti budu izabrani, osnovni kriterijum biće profitabilnost i to je naše strateško opredeljenje. U toku je priprema za izradu studije izvodljivosti za projekat reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“, a aktuelni projekti su TENT B3, „Kolubara B“, „Kostolac B3“ i elektrana sa kombinovanim gasno-parnim ciklusom „Novi Sad“ . U toku su izrade studija izvodljivosti i isplativosti za sve projekte, a očekuje se da budu završene do kraja godine.

Moramo smanjiti troškove
„„Imaju li zaposleni u sistemu razloga za strah, jer se godinama pominje da postoje viškovi u EPS-u, i to posebno u administraciji? 

Da bismo bili efikasniji, moramo da smanjimo troškove. Radimo veliku analizu sistematizacije svih radnih mesta, jer sada ne gledamo EPS i svako privredno društvo posebno, nego gledamo EPS kao celinu. U nekim oblastima imamo čak nedostatak radne snage, pogotovo u onim teškim poslovima - monteri, rudari, inženjeri u pogonu, a sa druge strane imamo više radnika u administraciji, koji nisu produktivni. Kada imamo dosta neproduktivnih ljudi u sistemu, onda za one produktivne delove moramo da unajmljujemo druge firme, dakle imate dupli trošak - em imate ljude koji nisu baš dovoljno uključeni u proces rada, a onda ono što je potrebno, kupujemo na tržištu. Ali ne mogu ljudi tek tako da se pomeraju, jer moraju da se prvo stvore preduslovi. Potrebno je da se ispune ciljevi za reorganizaciju EPS-a i uspostavi korporativizacija. Problem je i starosna struktura, jer je prosek 45 godina. Nemamo generaciju koja može da preuzme sve te pogone, a prvo treba da se uz starije obuče novi ljudi. Tako da ne možemo da čekamo da neko ode u penziju da bi novi došao. Ko će da ih obučava!?

Rekordna proizvodnja, dobra prodaja

Kakvi su šestomesečni proizvodni rezultati?

„Elektroprivreda Srbije“ je za šest meseci ove godine proizvela oko 19 milijardi kilovat-sati i ostvarila za ovaj period rekordnu proizvodnju. Do kraja godine očekuje se proizvodnja od čak 37 miijardi kilovatsati. U odnosu na plan, proizvodnja električne energije je veća za 0,8 odsto, a u odnosu na isti period prošle godine za 6,4 odsto. Ni u jednom trenutku nije bilo problema u odvijanju proizvodnje elektrana JP EPS-a. U odnosu na plan, ukupna proizvodnja veća je za 154 miliona kWh, a u prvom polugodištu 2013. godine proizvedeno je za 1,137 milijardi kilovat-sati više nego prethodne godine. Za šest meseci EPS je prodao 1,66 milijadi kilovat-sati, što je vrednost od 67,35 miliona evra, odnosno 33,4 odsto više od plana. Vrednost prodate energije do kraja 2013. premašiće 100 miliona evra.

Nabavke po zakonu

Javne nabavke ranije su često isticane kao jedan od najvećih problema u sistemu. Šta je urađeno na tom polju? 

Prvi put su konsolidovani planovi nabavki u JP EPS i zavisnim privrednim društvima čija je planska vrednost oko 250 milijardi dinara. Centralizacijom javnih nabavki postignuto je racionalnije trošenje, efektivnija upotreba sredstava, omogućen veći broj ponuđača i povoljnije ponude i unificirane tehničke specifikacije. Definisani su uslovi i zahtevi u tenderima koji obezbeđuju kvalitet, konkurenciju i povoljnije uslove kompaniji, osiguran integritet procesa sprovođenjem kontrole nabavki i obezbeđena transparentnost procesa nabavki u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Jedan od primera ušteda je objedinjena nabavka licenci i usluga održavanja „Majkrosoft“ softverskih proizvoda, jer su dobijeni najpovoljniji finansijski uslovi i popust od 33 odsto. To je ušteda od 1,7 miliona dolara.

Privredno društvo „EPS Snabdevanje“, koje od 1. jula snabdeva sve tarifne kupce električne energije, tokom avgusta poslalo je i prve račune za električnu energiju utrošenu u julu. Novo PD u okviru sistema „Elektroprivrede Srbije“ osnovano je u skladu sa Zakonom o energetici, Ugovorom o Energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope i Zaključkom Vlade Srbije o usvajanju Polaznih osnova za reogranizaciju EPS-a od 16. novembra prošle godine.

- Formiranjem „EPS Snabdevanja“ kupci su dobili dodatne povoljnosti. Od ovog meseca „Elektroprivreda Srbije“ je zbog dinamike isplate penzija produžila rok za ostvarenje prava na popust sa 20. na 25. dan u mesecu, kako bi i penzioneri iskoristili ovu pogodnost – objasnio je Dejan Vasić, direktor PD „EPS Snabdevanje“. – Svi kupci koji su do kraja avgusta platili julski račun imaće pravo na popust od pet odsto i iznos ostvarenog popusta biće naznačen na računu za avgustovsku potrošnju, koji će PD „EPS Snabdevanje“ kupcima poslati tokom septembra. 

Iako je početkom avgusta bilo dilema oko toga šta su kupci dobili, sve je razjašnjeno. Od privrednih društava za distribuciju na adrese kupaca poslata su obaveštenja o stanju duga ili preplate, a od „EPS Snabdevanja“ račun za električnu energiju utrošenu u julu. Kako su nam objasnili u „EPS Snabdevanju“, u toku su procedure da se olakša prenos preplaćenog novca sa računa distribucije na račun „EPS Snabdevanja“, kao i da kupcima budu omogućeni pojedini dosadašnji načini plaćanja, poput plaćanja karticom. 

Za kupce koji duguju za utrošenu električnu energiju počeo je od 15. avgusta reprogram dugovanja na čak 120 rata i trajaće do 30. novembra. 

Kako ističu u Direkciji EPS-a za distribuciju, građani i privreda duguju EPS-u oko 100 milijardi dinara i reprogram je jedini način da se naplate godinama nagomilavani dugovi, a godinama tolerisano uvećavanje dugova neće moći da se nastavi u budućnosti. 

Reprogram se odnosi na dugovanja za električnu energiju dospela na dan 31. maj, a koja su neizmirena do 31. jula i to važi za kupce iz kategorije domaćinstva i srednji napon. Za kupce na visokom naponu reprogram se odnosi na dugove na dan 31. decembar 2012. godine.

 - Reprogram duga obuhvata jednokratno izmirenje starog duga uz otpust 40 odsto dugovanja ili plaćanje na rate uz procentualni otpust duga, zavisno od trajanja reprograma. Ako žele da im se otpusti 40 odsto duga, domaćinstva mogu platiti 60 odsto jednokratno – kažu u Direkciji EPS za distribuciju električne energije. – Dužnici, ako žele da plate na rate, to mogu da izmire u iznosima od 12 do 120 rata, zavisno od visine duga, dok se otpust dela duga uz plaćanje na rate kreće od 15 do 35 odsto. Plaćanje duga u rasponu od 60 do 120 rata ne uključuje otpust duga. Tokom reprograma ne obračunava se kamata na iznos reprogramiranog duga.

Smanjeni gubici

U prvoj polovini godine gubitak električne energije na području Privrednog društva „Elektrosrbija" bio je 15,29 odsto i manji je od planskog za 0,34, a u odnosu na isti period prošle godine za 0,01 odsto. Međutim, pravi i povoljniji rezultat dobija se poređenjem količine izgubljene električne energije. Tako je za prvih šest meseci 2012. godine gubitak iznosio 584.690 MW h, a 2013. godine 525.906 MW h, odnosno izgubljeno je 58.784 MW h manje nego u istom periodu prošle godine. To predstavlja smanjenje od čak 10,05 odsto, a u odnosu na plan 4,11 odsto. Ovaj rezultat utoliko je značajniji ukoliko se uzme u obzir da je od početka ove godine „Elektrosrbija" ostala bez velikih kupaca na 110 kV. 

- Pribojavali smo se da će sa odlaskom kupaca na 110 kV, kod kojih nema gubitaka jer su direktno priključeni na prenosnu mrežu, ukupni gubici električne energije biti povećani. Međutim, dobrom organizacijom i velikim zalaganjem u primeni mera za smanjenje gubitaka uspeli smo da kontrolišemo situaciju. O tome svedoči primer ogranka Lazarevac, koji je zbog velikog udela prodaje na 110 kV uvek imao gubitak ispod devet odsto, a sada je u prvoj polovini godine „skočio" na 17,07 odsto. I pored toga, gubitak na nivou PD-a je smanjen - objašnjava Zoran Milašinović, direktor Direkcije za trgovinu PD „Elektrosrbija“. 

Po osnovu otkrivene neovlašćene potrošnje fakturisano je 12.599 MW h ili 88,6 miliona dinara, pa ako bi se u ostvarenje elektroenergetskog bilansa i to uvrstilo, gubici bi bili još niži i iznosili bi 14,93 odsto. O većoj efikasnosti primene mera za smanjenje gubitaka, prvenstveno kontrole mernih mesta, govori i podatak da je u prvoj polovini godine otkriveno 1.117 neovlašćenih potrošnji, od toga čak 452 u ogranku Novi Pazar, koji je neslavni rekorder po gubicima. Milašinović ističe da je novi način organizovanja kontrola mernih mesta rezultirao time da je procenat uspešnosti kontrola na području ovog ogranka bio čak 27,66 odsto dok je prošle godine prosečan procenat otkrivenih neovlašćenih potrošnji bio svega jedan do dva odsto. To je dovelo do smanjenja gubitaka u ogranku Novi Pazar za 2,67 odsto. U planu je da na područjima na kojima su najveći gubici, bude izmešteno 1.800 mernih mesta i da se značajno poboljša merna infrastruktura. 

Gledajući po ograncima, u odnosu na prvu polovinu prošle godine, osim Lazarevca (sa prošlogodišnjih 8,65 na 17,07 odsto) zbog značajne izmene strukture nabavljene električne energije, povećanje gubitaka beleži još jedino ogranak Šabac (sa 14,26 na 15,23 odsto. Sada najmanji gubitak električne energije ima ogranak Aranđelovac (smanjenje sa 12,06 na 11,58 odsto), zatim Kruševac (sa 13,73 na 12,62 odsto), Kraljevo (sa 14,92 na 13,27 odsto), Čačak (sa 13,85 na 13,40 odsto), Užice (sa 14,24 na 13,68 odsto), Jagodina (sa 14,33 na 13,72 odsto), Valjevo (sa 17,18 na 14,78 odsto), a gubitak iznad proseka imaju Lazarevac, Loznica (sa 16,24 na 16,01 odsto) i Novi Pazar (sa 40,31 na 37,64 odsto).

Lakši pristup informacijama

Novi interni sajt PD „Elektrovojvodina“ pušten je u upotrebu 28. juna. Napravljen je po najsavremenijim dizajnerskim i informatičko-tehnološkim standardima, tako da se očekuje dobar prijem i olakšan pristup informacijama kod korisnika. Novu internet prezentaciju izradio je Centar za informatiku i telekomunikacije „Elektrovojvodine“, odnosno vodeći informatičar Marija Erdeljan. 

- Sajt je u celini korporativan, informativan i savremen i omogućava rukovođenje svim stranama na brz i direktan način. Administraciji omogućava brzo i fleksibilno rukovanje, kao i dalje kreiranje i primenu novih aplikacija – ističe Marija Erdeljan, kreatorka novog sajta. 

Na novoj prezentaciji se može videti i datum poslednje izmene članka, kao i broj pregleda određenog dokumenta koji je postavljen. Interna veb prezentacija je dobila novi i savremen dizajn, a pored već postojećeg sadržaja uvedene su i nove aplikacije. Izmenjen je i deo u kome se nalazi list „Elektrovojvodina“, gde se sada može pogledati kratak sadržaj izabranog broja. Korisni delovi prezentacije su i dalje tu, tako da se u delu sajta o kvalitetu može pročitati ili preuzeti željeno uputstvo ili procedura.

Psiholozi iz Službe za upravljanje i razvoj ljudskih resursa PD „Elektrovojvodina“, među kojima su Tatjana Panjković, Mladena Petrić i Aleksandra Latinović, sprovode detaljnu psihološku analizu koja za cilj ima procenu osobina ličnosti, sposobnosti, talenata, motivacije i vrednosti zaposlenih u našoj kompaniji. Uvidom u kapacitete zaposlenih obezbeđuje se osnova za definisanje aktivnosti i procesa upravljanja karijerom. 

- Analiza stanja ljudskih resursa je proces koji omogućava sagledavanje organizacionog sistema i pruža osnovu za određivanje polaznih podataka za definisanje mera za unapređenje organizacionog ponašanja – objasnile su koleginice koje sprovode analizu. - Ovaj proces omogućava konstruisanje celokupne slike kompanije po pitanju njihovog ljudstva, kroz sticanje uvida u kompetencije svih zaposlenih, kao i identifikaciju i unapređenje problematičnih tačaka u poslovnom ponašanju. 

Radi sagledavanja ličnosti i sposobnosti zaposlenih tokom procene koriste se polustrukturirani intervjui i psihološki testovi sposobnosti i ličnosti. Učešće u proceni predstavlja radnu obavezu svakog zaposlenog, odnosno kroz proces procene će proći svi zaposleni iz Uprave PD i svih sedam ogranaka. - Procena stanja ljudskih resursa nam omogućava identifikovanje problematičnih aspekata ličnosti u radnom okruženju, uočavanje perspektivnih zaposlenih i predlaganje programa razvoja karijere, kao i uočavanje prirode i kvaliteta međuljudskih odnosa – kažu koleginice iz Službe za upravljanje i razvoj ljudskih resursa PD „Elektrovojvodina“. 

– Procena omogućava i skrining potencijala zaposlenih, sagledavanje i analizu korišćenih modela komunikacije i evidentiranje motivacionih sistema zaposlenih. 

Rezultati procene biće korišćeni za poboljšanje radne klime u PD „Elektrovojvodina“, na obostrano zadovoljstvo zaposlenih i kompanije. Na ovaj način postojeći resursi biće optimalnije iskorišćeni, jer će se nakon procene uspostaviti veća usklađenost opisa poslova i ličnosti izvršilaca na svakom radnom mestu.

Za bolji prenos energije Sunca

U toku je rekonstrukcija deset-kilovoltnog dalekovoda „Kosjanička Rača-Merdare", koji transformatorsku stanicu naponskog nivoa 35/10 kV „Kosjanička Rača" napaja električnom energijom proizvedenom u najvećoj solarnoj elektrani u Srbiji. Izgrađena je u ataru sela Matarova u okolini Merdara, instalisane snage dva MVA sa 8.500 solarnih panela na površini od tri hektara. Rukovodilac Službe za upravljanje Časlav Đorđević u Elektrodistribuciji „Prokuplje" naglašava da čitav posao izvode stručne ekipe iz ove elektrodistribucije i „Metalac kompani" iz Kuršumlije.

- Cilj rekonstrukcije ovog deset-kilovoltnog dalekovoda je smanjenje gubitaka tokom prenosa - kaže Đorđević. - Dalekovod je dugačak 13 kilometara, od čega je prošle godine deo od tri kilometra rekonstruisan.

Rekonstrukcija je, prema Đorđevićevim rečima, podrazumevala zamenu drvenih stubova betonskim i užeta od 5035 milimetara kvadratnih užetom raspona 70 milimetara kvadratnih. Da bi se gubici u prenosu što više smanjili neophodno je bilo da se nastavi sa rekonstrukcijom preostalog dela dalekovoda.

- Po projektu je predviđeno da se postave 52 betonska stuba i zameni postojeće uže od 50 milimetara sa 70 milimetara kvadratnih - kaže Đorđević.

Rekonstrukcija je počela sredinom maja, ali okončanje radova je produženo zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, odnosno zbog obezbeđenja mesta za nove stubove. Investitor radova vrednih oko pet miliona dinara je vlasnik solarne elektrane „Global Eko" iz Novog Sada.

- Solarna elektrana je priključena u januaru ove godine sa dozvoljenom snagom od 1,2 MVA dok se ne završi rekonstrukcija dalekovoda, kada će moći da se obezbedi rad elektrane za projektovanu snagu - kaže Đorđević. - Osim toga, omogućiće se i stabilnije snabdevanje električnom energijom kupaca koji se napajaju iz transformatorske stanice „Kosjanička Rača". Ova transformatorska stanica pokriva područje od Rudara do Merdara, kao i kupce Prolom Banje i instalisane je snage dva puta 2,5 MVA.

Dosadašnji procvat i razvoj „zelene“ energije nije ostavljao mesta sumnji da će ona ubrzo ovladati. Međutim, izvesno je da sada među stručnjacima postoji određena podeljenost iz koje je zaiskrila sumnja da li će to sve ići tako glatko. U pogledu razvoja, za divno čudo, manje skeptičnosti ispoljava se u svetskim sagledavanjima, a u poslednje vreme dosta više u Evropi, koja je donedavno bila perjanica proizvodnje „čiste“ struje.

Analitička firma „GBI Research“ objavila je procenu da će se obnovljivi izvori energije najviše razvijati u svetu u periodu od 2012. do 2020. godine. Godišnja stopa uvećanja korišćenja obno- vljivih izvora iznosiće 7,8 odsto, dok će hidroenergetski potencijali istovremeno napredovati tempom od 1,5 odsto godišnje. Termoelektrane će beležiti rast od 0,7 odsto, a nuklearni kapaciteti će, uprkos njihovom ukidanju u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Španiji, ipak biti uvećani za 0,2 odsto. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), proizvodnja električne energije iz vetra, Sunca i hidroelektrana činiće do 2018. godine gotovo 25 odsto globalnog energetskog miksa, što će biti više od učešća energije proizvedene iz gasa ili nuklearnih elektrana. Navodi se, međutim, da će taj trend omogućiti u prvom redu velika ulaganja u obnovljive izvore u Kini. Dakle, ne u Evropi. Otuda sumnja da će se prvobitne evropske zamisli, kada je reč o korišćenju „zelene“ energije – ostvariti. Nije slučajno što je IEA nedavno upozorila vlade evropskih zemalja da ne zanemaruju svoje obaveze prema planovima korišćenja obnovljivih izvora energije.

Očekuje se da će se u narednih pet godina proizvodnja iz svih obnovljivih izvora, uključujući hidro-izvore, povećati za 40 odsto i do 2018. godine činiće četvrtinu energije u svetu, dok je 2011. godine to bila petina. Energija dobijena iz vetra, Sunca, geotermalnih izvora, kao i iz biljaka, rašće brže. Energija iz tih izvora će do 2018. činiti osam odsto energije u svetu, dok je 2011. godini to bilo četiri odsto.

Suprotna gledišta

Može se, dakle, uočiti da, s jedne strane, imamo dosta optimistička predviđanja, ali i sama IEA konstatuje da je u razvijenim zemljama prošle godine došlo do smanjenja subvencija za obnovljivu energiju, kao i da energija u svetu danas nije čistija nego pre 20 godina.

Analitičari jedne od 30 najvećih svetskih investicionih banaka, holandske Rabobanke, navode da je investitorima u obnovljive izvore u Evropskoj uniji sve teže da dođu do dugoročnih kredita, zbog neizvesne politike državnog podsticanja „zelene“ energije. Dok je 2007. godini EU zahvatala 45 odsto globalnih investicija u „zelenu“ energiju, taj udeo je u 2012. pao na 33 odsto!

Kada se govori o korišćenju obnovljivih izvora energije u Evropi, Nemačka je svakako nezaobilazan činilac i mnoge oči su uprte baš u ovu zamlju. Časopis PowerMag komentariše da je Nemačka odlučila da transformiše svoj energetski sistem u nekoliko decenija, što istovremeno zadivljuje i zbunjuje. Konstatuje da od rezultata ovog ekspertimenta najveće evropske privrede zavisi odgovor na pitanje da li se radi o racionalnom putu ka energetskoj budućnosti ili će on pretrpeti neuspeh suočen sa vrlo složenim izazovima koje je otvorio. U analizi se navodi da, ako se zaglibi na tom putu, Nemačka bi mogla dodatno da potkopa velike ambicije Evropske unije i sveta u borbi protiv klimatskih promena korišćenjem obnovljivih izvora.

Angela Merkel je nedavno priznala da će taj prelezak biti „herkulovski zadatak“, dok je nemački ministar ekologije Peter Altmajer procenio da bi cena reforme i restruktuiranja nemačkog energetskog sektora mogla dostići jedan bilion evra! Veći deo, 680 milijardi evra, odnosio bi se na subvencionisanja „zelene“ energije. To je verovatno i bio razlog što je ministar nedavno najavio da će se obustaviti subvencionisanje solarne energije najkasnije do 2018. godine. Berlin je do sada uložio 216 milijardi evra u obnovljive izvore, a najveći deo tog novca otišao je u solarnu energiju.

Teret subvencija za korišćenje obnovljivih prebačen je na nemačka domaćinstva, a samo ove godine taj segment cene struje u računu je uvećan za 47 odsto.

S druge strane, negoduju i privrednici u ostatku „evropske porodice”. Konkretnije, kako je objavio nemački časopis Špigl, Brisel je pokrenuo istragu o nemačkom zakonu o obnovljivoj energiji zbog toga što je oslobađanje nekih tamošnjih energetski intenzivnih kompanija obaveze plaćanja doprinosa za obnovljive izvore suprotno evropskim pravilima konkurencije.

Nemačka je, na kritiku Evropske komisije, ipak pristala da donekle smanji izuzeća od plaćanja mrežne takse, koja je odobrila najvećim potrošačima električne energije, poput hemijske, metaloprerađivačke, industrije aluminijuma i slično. One su energetski intenzivnoj industriji donosile uštedu od oko 300 miliona evra godišnje.

„Zeleni nameti“ sve teže breme

„Zeleni nameti“ u ceni struje opterećuju mnoge zemlje. Grčki energetski regulator RAE uvećao je za 54 evra svakom domaćinstvu u godišnjem računu za električnu energiju stavku dodatka za subvencionisanje obnovljivih izvora energije, tačnije za 118 odsto u odnosu na dosadašnji nivo.

Slične muke muče i Italijane. Gvido Bortoni, prvi čovek italijanskog tržišnog regulatora rekao je da zabrinjava rast udela troškova i nameta u računima za struju, jer sada iznosi oko 33 odsto.

E.ON, najveća energetska kompanija u Nemačkoj, odlučila je da zatvori 11 elektrana u Evropi do 2015. Ova radikalna ideja posledica je teške situacije u kojoj se nalazi elektroenergetski sektor EU pogođen padom potrošnje i cena struje, kao i netržišnim favorizovanjem obnovljivih izvora energije.

Oko 20 odsto konvencionalnih elektrana u Nemačkoj moglo bi biti zatvoreno i, kako je nedavno objavio Süddeutsche Zeitung, do sada je Federalna mrežna agencija primila 15 zahteva za zatvaranje elektrana. Počela su i razna uskraćivanja i ograničenja u vezi sa stimulacijama za korišćenje obnovljivih izvora.

Ulaganja u nove vetroparkove na otvorenom moru u Evropi usporena su, pa će do kraja godine biti finansiran samo još jedan projekat, rekao je direktor politike u Evropskom udruženje energije vetra (EWEA), Justin Wilkes, napominjući da ukupan eolski kapacitet u Evropi sada iznosi 6.040 megavata, raspoređenih u 58 vetroparkova u 10 zemalja, prema 4.336 megavata u 2012. godini.

Češki Ured za regulaciju energetike ERU objavio je da nove fotonaponske elektrane i elektrane na biogas u Češkoj, koje počinju s radom u 2014. godini, neće imati pravo na subvencije. Takva odluka objašnjava se činjenicom da je iz ta dva izvora u sistem već 2011. godine isporučeno mnogo više energije nego što je bilo planirano, što ugrožava ne samo finansijsku konstrukciju državnih subvencija, nego doprinosi i nestabilnost rada elektroenergetskog sistema.

Fajnenšl tajms podseća da poljska vlada ima pred sobom tri različite verzije predloga izmena subvencija za obnovljive izvore, zbog čega je zaustavljeno investiranje u ovu oblast, jer neizvesnost propisa blokira ulagače, a banke oklevaju da kreditiraju nove projekte. List podseća da Poljska ima najveće rezerve uglja unutar EU, iz koga proizvodi više od 90 odsto električne energije, dok je udeo obnovljivih izvora u energetskom miksu četiri odsto. Najavljeno je smanjenje podrške „zelenoj“ energiji i nastavak oslonca na jeftin ugalj.

Vlada Rumunije odlučila je da privremeno, od 1. jula obustavi izdavanje nekih „zelenih“ sertifikata proizvođačima obnovljive energije. Ima sličnih primera i u drugim zemljama.

SAD i evropska pouka

Odnedavno preterane stimulacije korišćenja obnovljivih izvora brinu i SAD. Vol Strit Žurnal upozorava Vašington da je potrebno da se na vreme izvuku pouke iz iskustava Evrope, s obzirom na to da energija vetra i Sunca učestvuju u američkom energetskom miksu sa svega 3,5 odsto, dok Danska pokriva 30 odsto potreba za strujom iz vetra, a Nemačka, sa sadašnjih 12 odsto (iz vetra i Sunca), cilja na 35 odsto u 2020. godini. Prvi izazov su, kako piše ovaj list, troškovi subvencija ovog sektora, zbog čega nemačka i danska domaćinstva plaćaju najskuplju struju u Evropi - u proseku tri puta više od američkih porodica! Drugi izazov je prevelika zavisnost od ovog nestalnog izvora energije, što traži velike investicije da bi se sačuvala stabilnost snabdevanja strujom.

 Ovladava mišljenje da se Evropa prilično nekritički i bezrezervno prepustila talasu korišćenja „zelene“ energije. Korisnost niko ne spori, ali je sada jasno da je krajnje vreme da se, s obzirom na postojeće ekonomske prilike, ipak mora naći prihvatljivija mera. Očigledno je da se to više ne razvija prvobitno zamišljenim tempom, a moglo bi se reći da je sve više i novih otežavajućih nepoznanica, zbog kojih „čista“ struja sada vidno posustaje.

Mali da plate manje

Nemačka će od sledeće godine kompanijama koje su veliki potrošači energije ukinuti povlastice kod plaćanja naknada za elektromrežu. Na taj korak vlada u Berlinu odlučila se pod pritiskom kritika iz Evropske unije, ali i vlastitih potrošača. Ipak, veliki potrošači energije neće ostati sasvim bez povlastica. Zahvaljujući nižim naknadama za elektromrežu, kompanije veliki potrošači energije u Nemačkoj u 2012. godini uštedele su, kako se procenjuje, oko 300 miliona evra.

Kako ističe portal „Euraktiv“, povlastice su počele da se primenjuju 2011. godine i pomogle su nemačkoj industriji da očuva konkurentnost uprkos visokim cenama energije u Evropi. Važile su za brojne industrije - hemijsku, metalsku, industriju građevinskog materijala, stakla ... Evropska unija je kritikovala Nemačku zbog povlastica za velike potrošače i proletos je počela istragu kako bi utvrdila da li se radi o vidu državne pomoći. Nadležni nemački sud presudio je istovremeno da ne postoji legalna osnova za poseban tretman velike industrije. Nemačke potrošače povlastice su naljutile, jer smatraju da industrija ne deli sa njima troškove prelaska na obnovljivu energiju, odnosno da su neke kompanije pošteđene troškova prelaska na energiju iz obnovljivih izvora na račun potrošača.

Izmenama koje je 31. jula objavila nemačka vlada uvodi se novi sistem naknada za elektromrežu baziran na korišćenju mreže, a veliki potrošači energije i dalje će uživati neke olakšice. Prema rečima nemačkog ministra ekonomije Filipa Reslera, vlada u Berlinu sada je postavila novu osnovu za naknade za elektromrežu za velike potrošače energije.

- Dali smo toj grupi potrošača stabilnu osnovu za izračunavanje troškova energije i stvorili pravnu sigurnost i sigurnost kod planiranja, što su važni stubovi za nemački status pouzdane industrijske lokacije - rekao je Resler.

Kompanije koje koriste više od osam gigavat-sati struje tokom najmanje 8.000 časova od sledeće godine plaćaće 10 odsto naknade za elektromrežu, one koje koriste 7.500 sati moraće da plate 15 odsto, a one koje koriste 7.000 sati platiće 20 odsto naknade. Trenutno su kompanije koje koriste više od 7.000 časova izuzete od plaćanja naknade za elektromrežu, a ima ih oko 200.

U vladi očekuju da novi sistem obezbedi kontinuirano stabilnu poziciju velikih kompanija na mreži. Inače, neke velike firme, poput hemijske industrije BASF, na mestu pogona imaju svoje jedinice za proizvodnju energije koje mogu da šalju električnu energiju u javnu mrežu. Cilj uvođenja novog sistema jeste da zahvaljujući većem učešću industrije domaćinstva i mala preduzeća plate manje.

Nemačka kancelarka Angela Merkel, suočena sa izborima koji će se održati 22. septembra, želi da osigura da će računi za struju koje plaćaju domaćinstva "biti pod kontrolom", s obzirom na rastuće troškove njene "zelene revolucije". Ocenjuje se međutim da će naknade za elektromrežu ukupno gledano porasti zbog velikih infrastrukturnih promena predviđenih u kancelarkinoj energetskoj politici. 

Izvor: Euraktiv

London -Timovi stručnjaka za izolaciju i uštedu energije obilaziće „od vrata do vrata“ domaćinstva u Velikoj Britaniji, kako bi podstakli građane da iskoriste zajmove u okviru „zelenog programa“ i renoviraju domove. Program je deo napora britanskih vlasti da se kroz obnovu kuća uštedi energija i smanji emisija ugljen-dioksida. Paket za energetsku efikasnost u domaćinstvima trebalo bi da omogući preuređenje miliona domova u Britaniji, ali zasada odziv nije veliki. 

Britanske vlasti izdvojile su 20 miliona funti za novi program u okviru koga će lokalne vlasti slati procenitelje i majstore da obilaze domaćinstva. Putem sistema „od vrata do vrata“ potencijalni korisnici imaće mogućnost da se opredele da li hoće ili neće zajam, umesto da sami traže zajam, što će, kako smatra britanski Odbor za klimatske promene, verovatno doneti bolje rezultate. Vlasti očekuju da će do kraja 2014. biti obuhvaćeno 20.000 kuća. 

Izvor: Euraktiv

Brisel - Evropska unija usvojila je više od 130 ekoloških ciljeva za period između 2010. i 2050. godine koji bi trebalo da pomognu na putu ka "zelenoj" ekonomiji. Međutim, novi izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) ukazuje da su se članice EU lakše dogovorile o nizu mera i politika za zaštitu čovekove okoline nego što ih sprovode i da će za brojne ciljeve biti potrebne dodatne mere i verovatno više vremena. Otežavajuća okolnost je što za gotovo sve obavezujuće ciljeve rok ističe 2020. godine ili ranije.

U izveštaju „Prema zelenoj ekonomiji u Evropi“ ocenjuje se da je ostvaren izvestan napredak ka ciljevima koji će omogućiti prelazak na „zelenu“ ekonomiju, ali i ističe da do 2020. godine i nadalje treba održati tempo. U izveštaju se navode 63 pravno obavezujuća i 68 neobavezujućih ciljeva koje je EU postavila za period od 2010. do sredine veka. Za 62 od 63 obavezujuća cilja rok ističe 2020. godine ili ranije. 

Izvor: Euraktiv